Q Idemo u potpunosti pogrešnim putem: “poslovi i konkurencija u potpunosti zavise od određenih kvaliteta koje su školski sistemi primorani da sprovode”. Možete li da budete malo precizniji?
A Jedan od ciljeva obrazovanja je ekonomski cilj. Jedan od problema je što se trenutni sistemi obrazovanja zasnivaju na zastarelim gledištima ekonomije i biznisa.
IBM je 2010. godine objavio “Stvaranje kapitala na osnovu kompleksnosti” (Capitalising on Complexity), istraživanje zasnovano na ličnim intervjuima 1500 izvršnih direktora u kompanijama svih veličina, u 60 zemalja, predstavljajući 33 industrije. Na osnovu izveštaja dva najveća izazova sa kojima se kompanije susreću su a) prilagođavanje brzoj promeni i b) razvoj kulture zasnovane na inovativnosti. Za ovo su im potrebni ljudi koji razmišljaju kreativno, dobro rade u timovima i brzo reaguju na nove mogućnosti. Obrazovanje naravno ne priprema studente za ove uloge kad se zaposle. U suprotnom, namera mu je da promoviše poslušnost i potiskuje kreativnost.
Q “Jedan od neprijatelja kreativnosti je zdrav razum.” Ipak, neka osnovna pravila moraju da se nauče. Da li možete da očekujete da će dete da obnovi principe koji leže u osnovi tablice množenja?
A Naravno da ne i nisam postavio ovaj argument u ‘Ključnom Elementu’. Biti kreativan ne znači da treba da se krše sva pravila zarad toga. Kreativnost često pokreću granice i restrikcije – pomislite na pravila u sportovima i igrama. Ali, ponekad inovacija dolazi od novog načina razmišljanja i ponašanja. Tako nastaju nove igre.
Ljudska kultura se razvija baš zbog naše sposobnosti da otkrijemo nove načine kako se neke stvari rade. Stvaranje ravnoteže između tradicije i inovacije, dogovora i kreativnosti je u osnovi dobrog obrazovanja i kreativnosti.
Q Inteligencija se svodi na verbalno i matematičko rezonovanje. Ovaj podatak datira još od antičke Grčke i pojačan je industrijskom revolucijom i dobom prosvetiteljstva. Poprilično teško zaveštanje. Kako da prekinemo dvadeset vekova istorije?
A Ne kažem da se inteligencija svela na verbalno i matematičko rezonovanje. Ovo su osnovne veštine i mogu da se koriste na veoma kreativne načine. Ali, ljudska inteligencija je mnogo više od toga i zato je ljudska kultura toliko raznolika i fascinantna.
Iz istorijskih razloga obrazovanje je postalo preokupirano određenim tipovima “akademskih” sposobnosti, sa određenim upotrebama verbalnog i matematičkog rezonovanja. Verujem da se to već menja. Uopšteno gledano, kod kulture dolazi do povećanog razumevanja opsega i vitalnosti inteligencije. Obrazovanje se takođe menja. Naš zadatak je da promovišemo i ubrzamo ove promene.
 |
| photo by Richard Masoner |
A Jedan od ciljeva obrazovanja je ekonomski cilj. Jedan od problema je što se trenutni sistemi obrazovanja zasnivaju na zastarelim gledištima ekonomije i biznisa.
IBM je 2010. godine objavio “Stvaranje kapitala na osnovu kompleksnosti” (Capitalising on Complexity), istraživanje zasnovano na ličnim intervjuima 1500 izvršnih direktora u kompanijama svih veličina, u 60 zemalja, predstavljajući 33 industrije. Na osnovu izveštaja dva najveća izazova sa kojima se kompanije susreću su a) prilagođavanje brzoj promeni i b) razvoj kulture zasnovane na inovativnosti. Za ovo su im potrebni ljudi koji razmišljaju kreativno, dobro rade u timovima i brzo reaguju na nove mogućnosti. Obrazovanje naravno ne priprema studente za ove uloge kad se zaposle. U suprotnom, namera mu je da promoviše poslušnost i potiskuje kreativnost.
Q “Jedan od neprijatelja kreativnosti je zdrav razum.” Ipak, neka osnovna pravila moraju da se nauče. Da li možete da očekujete da će dete da obnovi principe koji leže u osnovi tablice množenja?
A Naravno da ne i nisam postavio ovaj argument u ‘Ključnom Elementu’. Biti kreativan ne znači da treba da se krše sva pravila zarad toga. Kreativnost često pokreću granice i restrikcije – pomislite na pravila u sportovima i igrama. Ali, ponekad inovacija dolazi od novog načina razmišljanja i ponašanja. Tako nastaju nove igre.
Ljudska kultura se razvija baš zbog naše sposobnosti da otkrijemo nove načine kako se neke stvari rade. Stvaranje ravnoteže između tradicije i inovacije, dogovora i kreativnosti je u osnovi dobrog obrazovanja i kreativnosti.
Q Inteligencija se svodi na verbalno i matematičko rezonovanje. Ovaj podatak datira još od antičke Grčke i pojačan je industrijskom revolucijom i dobom prosvetiteljstva. Poprilično teško zaveštanje. Kako da prekinemo dvadeset vekova istorije?
A Ne kažem da se inteligencija svela na verbalno i matematičko rezonovanje. Ovo su osnovne veštine i mogu da se koriste na veoma kreativne načine. Ali, ljudska inteligencija je mnogo više od toga i zato je ljudska kultura toliko raznolika i fascinantna.
Iz istorijskih razloga obrazovanje je postalo preokupirano određenim tipovima “akademskih” sposobnosti, sa određenim upotrebama verbalnog i matematičkog rezonovanja. Verujem da se to već menja. Uopšteno gledano, kod kulture dolazi do povećanog razumevanja opsega i vitalnosti inteligencije. Obrazovanje se takođe menja. Naš zadatak je da promovišemo i ubrzamo ove promene.
