Veliki broj ljudi u svetu odrasta u višejezičnim sredinama i bilingvizam prihvata kao životnu činjenicu na koju se brzo i bez razmišljanja navikava.
 |
| designed by pavlokravchenko at freepik.com |
Pored očiglednih ličnih, društvenih ekonomskih prednosti koje pruža, najnovija naučna istraživanja naglašavaju pozitivan uticaj bilingvizma na kognitivni razvoj bilingvala, kao i na prolongiranje simptoma kod obolelih od demencije.
Kognitivna Prednost
Novija naučna istraživanja pokazuju da bilingvalna deca imaju izvesnu kognitivnu prednost u zadacima koji zahtevaju fleksibilnost i kontrolu pažnje (Bialystok, 2010). Dokazano je da su oba jezička sistema koja bilingvali često koriste aktivna kada govore na jednom jeziku. Stoga, bilingvali moraju da razviju snažan mehanizam koji razdvaja dva (ili više) jezika kako bi se fluentnost govora osigurala. Ovakvo, često ponovljeno iskustvo, ojačava strukturu mehanizama vezanih za prefrontalne oblasti mozga koje su aktivne pri govoru bilingvala, tj. izvršnu funkciju, što potvrđuju i najnovija naučna istraživanja. Kako je prefrontalni korteks odgovoran i za mnoge neverbalne veštine, bilingvali su postigli bolje rezultate na testovima selektivne pažnje, inhibiciji manje relevantnih informacija i iznalaženju alternativnih rešenja nekog problema. Ove veštine su neke od ključnih za razvoj emocionalne i socijalne inteligencije koje igraju veliku ulogu u ličnom i akademskom uspehu.
Dvojezična deca postižu bolji uspeh od jednojezične i na testovima kojima se mere različiti aspekti kognitivnog i jezičkog razvoja, kao što su tendencija da se posmatraju i analiziraju različiti jezički aspekti, tj. bilingvali imaju izraženiju metalingvističku svest, razvijenije veštine čitanja (Petitto, 2009) te pokazuju pojačanu osetljivost na povratne informacije i na neverbalnu komunikaciju. Nastavnička praksa često potvrđuje da bilingvalna deca često imaju visok nivo postignuća pri učenju novih jezika i matematike, kao i da su kreativnija, društveno aktivnija i prihvaćenija.
Analize strukturalnih razlika između mozgova bilingvala i monolingvala (Mechelli, 2004) su pokazale da bilingvali imaju više sive mase od monolingvala, kao i da to nije slučaj samo sa bilingvalima od rođenja, već i sa kasnijim bilingvalima, ali u manjoj meri. Iako više sive mase ne znači nužno i veću inteligenciju, izgleda da bilingvali bukavalno imaju veći mozak.
Bi vs Mono
Jedno od možda najintrigantnijih novih istraživanja je veza između bilingvizma i kasnijeg početka demencije (Bialystok, 2010). Zaključak studije, koja je obuhvatala 91 monolingvalna i 93 bilingvalna pacijenta, je da se demencija kod bilingvala javila četiri godine kasnije u odnosu na monolingvale. Ovo prolongiranje pojave simptoma demencije je daleko efikasnije od bilo kog leka i predstavljalo bi, pored ličnih i društvenih prednosti, veliku uštedu na troškovima zdravstvene nege.
Takođe, zaključci jedne od najopsežnijih studija koja se bavila uticajem bilingvalizma na početak javljanja demencije (684 pacijenata sa demencijom, od kojih je 391 bilingvalan) su sledeći: javljanje bolesti u proseku 4.5 godina kasnije, nisu pokazani dodatni benefiti kod pacijenata koji su govorili više od 2 jezika, bilingvalni efekat je nezavisan u odnosu na stepen obrazovanja (čak i pismenosti), pol, kao i sociološko-kulturalne osobenosti.
Bialystok, E. & Craik, I. F. (2010). Cognitive and Linguistic Processing in the Bilingual Mind. Current Directions in Psychological Science, 19(I), 19 - 23.
Mechelli, A. (2004). Structural plasticity in the bilingual brain: proficiency in a second language and age of acquisition affect grey-matter density. Nature 431: 757
Petitto, L.A. (2009). New Discoveries From the Bilingual Brain and Mind Across the Life Span: Implications for Education. International Mind, Brain, and Education Society and Blackwell Publishing, Vol. 3, No. 4, 185 –197.
