Upravo sada neki nadahnuti nastavnik radi na šezdesetostranom naučnom radu na osnovu neke stare obrazovne teorije koju je razvio neki preminuli profesor, i pita se šta taj zadatak na kome radi ima veze onim što ona želi da postigne sa svojim životom.
 |
| photo credit pixabay.com |
A to je da podučava, da menja živote i podstiče magiju. Upravo se sada neki nadahnuti nastavnik nalazi na pedagoškom fakultetu i gleda kako profesor brblja i brblja o angažmanu na najneangažovaniji način koji postoji.
Upravo sada kod kuće je profesor novajlija koji prolazi kroz plan lekcija i pokušava da razume standarde, i način ocenjivanja učenika, dok u isto vreme govori sebi, iznova i iznova: „Do novembra se nemoj smejati“, jer su je to učili tokom svog školovanja.
Upravo sada neki učenik smišlja na koji način da ubedi svoje roditelje da je veoma, veoma bolestan i da sutra ne može u školu. S druge strane, upravo sada neki fantastični tutori dele informacije, informacije koje se prenose na tako lep način da učenici sede na ivicama svojih klupa, čekajući da kap znoja padne sa lica te osobe kako bi mogli da upiju svo to znanje.
Upravo sada, neka osoba drži pažnju publike, i ta osoba ispreda moćnu priču o svetu koju ljudi koji slušaju nikada nisu zamišljali ili videli ranije, ali ako zatvore svoje oči dovoljno jako, mogu da zamisle taj svet jer pričanje priče toliko podstiče maštu. Upravo sada neka osoba koja može da kaže publici da podigne ruke uvis i ostane tako dok ne kaže „Spustite ih.“ Upravo sada.
Ljudi će potom reći: „Kris, opisuješ tog čoveka koji prolazi kroz užasan trening ali takođe opisuješ te moćne tutore. Ako misliš na svet obrazovanja konkretno na urbano obrazovanje, jedan će poništiti drugog, a potom ćemo biti u redu."
Istina je da ljudi koje sam opisao kao stručne nastavnike, stručne stvaraoce priča, stručne pripovedače, da su oni daleko od učionica. Ljudi koji znaju veštine podučavanja i angažovanja publike uopšte ne znaju šta je nastavnička diploma. Možda čak ni nemaju diplome da bi bili u mogućnosti da bilo šta zovu obrazovanjem. To je meni tužno. Tužno je zato što su ljudi koje sam opisao veoma nezainteresovani za proces učenja, žele da budu kvalitetni učitelji, ali nemaju modele. Parafraziraću Marka Tvena. On kaže da je dobra priprema, ili podučavanje, toliko snažno da može loš karakter preobrati u dobar, lošu praksu u moćnu, da ima moć da menja ljude i transformiše ih u anđele.
Ljudi koje sam ranije opisao dobili su dobru pripremu za poučavanje, ne na nekom fakultetu ili univerzitetu, već prostvim boravkom na istim mestima na kojima su i angažovani nastavnici. Pretpostavljate koja su to mesta? Berbernice, rep koncerti i najvažnije crnačke crkve. Uokvirivao sam tu ideju pod nazivom pentekostalna pedagogija. Ko je odavde bio u crnačkim crkvama? Nekoliko ruku. Kada odete u crnačku crkvu, njihov propovednik počne da propoveda i shvati da mora da angažuje publiku, pa počne s nekom vrstom igre rečima, u početku često, a potom pravi pauzu, i kaže: „O Bože, oni uopšte ne prate." Pa kaže: „Mogu li dobiti amin?"
Publika: „Amin.“
Kris Emdin: Mogu li dobiti amin? Publika: Amin.
KE: I odjednom, svi su opet budni. On udara u propovedaonicu da privuče pažnju. Jako utiša svoj glas kada želi da ga ljudi razumeju, i te stvari su veštine koje nam trebaju za najangažovanije učitelje. Zašto obrazovanje nastavnika jedino pruža teoriju i teoriju, zašto se samo priča o standardima i svim stvarima koje nemaju nikakve veze sa osnovnim veštinama, sa magijom koja je potrebna da se publika angažuje, da se učenici uključe? Stoga, dajem argument za preuređivanje obrazovanja nastavnika, da bi se fokusiralo na sadržaj, što bi bilo u redu, da se fokusira na teoriju, što je takođe u redu. ali sadržine i teorije bez magije podučavanja učenja ne znači ništa. Ljudi često kažu:
„Pa, magija je samo magija." Postoje nastavnici koji, uprkos svim svojim izazovima, te veštine poseduju, dolaze u škole i mogu da angažuju publiku, a direktor prolazi i kaže: „Baš je sjajan, voleo bih da su svi nastavnici tako dobri." Kada pokušaju da opišu šta je to samo kažu: „Ima tu magiju."
Ali ja sam ovde da vam kažem da se magija može naučiti. Magija se može naučiti. Magija se može naučiti. A kako to naučiti? Pa tako što ljudima omogućite da uđu na ta mesta gde se magija odvija. Ako želite da budete nadahnuti nastavnik u urbanom obrazovanju, treba da napustite granice univerziteta i da odete u "kraj". Idite tamo i družite se sa berberima, da idete u crnačke crkve, i treba da gledate te ljude koji imaju snagu da angažuju, i samo zapisujete šta oni rade. Na časovima obrazovanja nastavnika na mom univerzitetu, ja sam započeo projekat u kome svaki student koji dođe treba da odgleda rep koncert. Posmatra način na koji se reperi kreću i govore svojim rukama. Uči način na koji reper ponosno hoda po sceni. Slušaju metafore i analogije i počinju da uče te male stvari: dovoljno vežbe jeste ključ za magiju. Uče i to da ako samo pilje u učenika i podignu obrvu za oko pola centimetra ne moraju reći ništa jer učenici znaju da to znači da žele više. Ako bismo mogli da promenimo obrazovanje nastavnika da se fokusiramo na podučavanje nastavnika kako da stvore tu magiju, desila bi se eksplozija! Mrtvi časovi bi oživeli, mašta bi ponovo bujala,
a obrazovanje bi se promenilo.
