Naš obrazovni sistem počiva na ideji akademske sposobnosti. Razlog za to postoji. Širom sveta, nije postojao državni sistem obrazovanja pre 19. veka. Svi su oni stvoreni kako bi zadovoljili potrebe industrijalizma. A hijerarhija je zasnovana na dvema idejama.
 |
| photo credit pixabay.com |
Prvo, predmeti koji su najkorisniji za posao su na vrhu. Tako da su vas možda dobronamerno odvratili od stvari koje ste voleli u školi kao dete, iz tog razloga što se time nikada nećete baviti. Nije li tako? Mani se muzike, nećeš biti muzičar, mani se umetnosti, nećeš biti umetnik. Dobronameran savet - ali sada poptuno pogrešan. Celi svet je zahvaćen revolucijom. Druga je ideja akademska sposobnost, koja je ovladala našim shvatanjem inteligencije jer su univerziteti kreirali sistem prema sebi. Ako porazmislite, čitavi sistem javnog obrazovanja širom sveta je razvučen poces prijema na fakultet. I kao posledica toga, mnogi veoma talentovani, brilijantni, kreativni ljudi misle da to nisu, jer ono u čemu su bili dobri u školi nije bilo cenjeno ili je čak žigosano. Mi ne možemo da dozvolimo da nastavimo ovako.
Kako navodi UNESCO, u narednih 30 godina, će više ljudi širom sveta diplomirati na fakultetima nego što je ikada od početka istorije obrazovanja. A to je kombinacija svega onoga o čemu smo pričali - tehnologije i njenog uticaja na transformaciju poslova, demografije i ogromnog porasta u populaciji. Odjednom, diplome više ne vrede ništa. Nije li tako? Kada sam ja bio student, ako imaš diplomu, imaš posao. Ako nemaš posao, to je zato što ne želiš da ga imaš. I iskreno rečeno, ja ga nisam želeo. (Smeh) Ali sada, deca sa diplomama često idu kućama da igraju video igrice, jer ti treba master za posao koji je pre zathevao diplomu, a za ovaj drugi ti sad treba doktorat. To je proces akademske inflacije. I pokazuje da nam se čitava struktura obrazovanja potresa pod nogama. Mi moramo radikalno da promenimo naše shvatanje inteligencije.
Pogledajte ceo video zapis.
